ЗБОГОМ, КВОЧКО!

ЗБОГОМ, КВОЧКО!
Бивше "Старе новине", БУРГИЈЕ.(Не више - "коло,коло, наоколо", нити ђипање у Врзином колу! Збогом, Квочко, расквоцана заблудо!

Укупно приказа странице

четвртак, 1. септембар 2016.

Manastir Svetog Zosima Tumanskog .



Објављено је 31.08.2016.
Свети Зосим Тумански је био један од монаха синаита из друге половине XIV века који су у Србију дошли за време Кнеза Лазара.

Велики молитвеник и духовник. По предању овај Синаит је живео сам у каменој пећини код данашњег манастира Туман. Подизање овог манастира, посвећеног Светом архистратигу Михаилу, везано је за име Милоша Обилића, који је у време кнеза Лазара управљао Браничевском облашћу. По предању, Милош је приликом лова нехотице устрелио пустињака Зосима. Тако тешко рањеног Милош га је понео у свој двор у месту Двориште да му се укаже помоћ. Старац Зосим, осећајући свој крај рече Милошу: „Ту мани и остави ме да ту умрем." На место где старац издахну Милош га сахрани и над гробом подиже цркву, односно манастир који се и данас зове Туман.

Мошти преподобног Зосима налазе се у цркви манастира Туман и откривене су 8. августа 1936. године.
...............................................................................................
Почтенный Зосим Tumanska был одним из монахов Sinaites со второй половины ХIV века, который приехал в Сербию во время Князя Лазаря.

Большая молитва и духовное руководство. По традиции, этот Синаита жил один в каменной пещере в настоящее время монастырь Туманя. Поднятие этот монастырь, посвященный Святому Архангелу Михаилу, связанный с именем Милош Обилич, который был во время князя Лазаря удалось Браничево-область. По традиции, Милош был случайно застрелен во время охоты отшельника Зосимы. Так тяжело ранен Милош взять его в свой дом во дворе, что он получает помощь. Зосим старик, чувствуя, что его конец Милош сказал: "Там мани и оставить меня здесь, чтобы умереть". На месте, где старик испустил дух Милош похоронить его над могилой и поднимает церковь и монастырь, который до сих пор называют Туманя.

Мощи Зосимы prepodobnogo находятся в церкви и монастырь Tuman были найдены 8 августа 1936 года.
.................................................................................................
Σεβάσμια Zosim Tumanska ήταν ένας από τους μοναχούς Σιναϊτών από το δεύτερο μισό του δέκατου τέταρτου αιώνα, ο οποίος ήρθε στη Σερβία κατά τη διάρκεια της Knez Lazar.

Μεγάλη προσευχή και πνευματική κατεύθυνση. Σύμφωνα με την παράδοση, αυτή η Sinait ζούσε μόνος του σε μια πέτρινη σπηλιά σήμερα μοναστήρι Tuman. Αυξάνοντας αυτό το μοναστήρι, αφιερωμένο στον Άγιο Αρχάγγελο Μιχαήλ, που συνδέεται με το όνομα της Μήλου Obilic, ο οποίος ήταν κατά τον χρόνο του Πρίγκιπα Lazar κατάφερε Μπρανίτσεβο περιοχής. Σύμφωνα με την παράδοση, η Μήλος λάθος πυροβολήθηκε ενώ το κυνήγι ερημίτη Ζωσιμά. Τόσο άσχημα πληγωμένος Miloš τον πάρει στο σπίτι του στο ναυπηγείο που παίρνει τη βοήθεια. Zosim γέρος, αίσθημα τέλος του Μήλου, δήλωσε: «Υπάρχουν Μάνη και αφήστε μου εδώ να πεθάνω." Στον τόπο όπου ο γέρος έδωσε το φάντασμα Miloš τον θάψουν πάνω από τον τάφο και αυξάνει την εκκλησία και το μοναστήρι, το οποίο εξακολουθεί να ονομάζεται Tuman.

Τα λείψανα του Ζωσιμά prepodobnogo είναι στην εκκλησία και το μοναστήρι Tuman βρέθηκαν στις 8, Αυγούστου, 1936.
...........................................................................
Հարգարժան Zosim Tumanska մեկն էր վանականների Sinaites են երկրորդ կեսին տասնչորսերորդ դարում, ով եկել էր Սերբիայի ժամանակ Knez Ղազար:

Մեծ աղոթքը եւ հոգեւոր ուղղություն. Ավանդույթի համաձայն, այդ Sinait ապրում էր մենակ մի քարի քարայրում ներկայումս վանական tuman: Բարձրացում այս վանքը, որը նվիրված է Սուրբ Հրեշտակապետ Michael, կապված անունով Միլոշ Obilic որոնք այդ ժամանակ արքայազն Ղազար կառավարվող Braničevo-տարածքը. Ըստ ավանդության, Միլոշ պատահաբար կրակել, իսկ որսը ճգնավոր Zosima: Այնպես որ, լրջորեն վիրավորվել Միլոշ տանել նրան իր տան բակում, որը նա ստանում է օգնություն: Zosim ամյա տղամարդը, զգալով իր ավարտին Միլոշ ասել է. «Կա mani եւ հեռանալ ինձ այստեղ է մահանալ:« Այս վայրում, որտեղ ծերունին հոգին աւանդեց Միլոշ թաղել նրան ավելի գերեզմանի եւ բարձրացնում է եկեղեցին եւ վանքը, որը դեռ կոչվում է tuman:

Մասունքները Zosima prepodobnogo են եկեղեցում, իսկ վանքը tuman հայտնաբերվել են օգոստոսի 8-ին 1936.

недеља, 28. август 2016.

Мише Јанкетић: молио да му не кажу где живе синови човека који му је убио мајку

СТРАВИЧНА ЖИВОТНА ПРИЧА Мише Јанкетића: Молио је да му не кажу где живе синови човека који му је убио мајку Новости онлине | 28. август 2016. 14:34 | Коментара: 7. / Миша Јанкетић, један од великана српског глумишта, не прича често о свом животу. У својој потресној исповести испричао како је остао без оба родитеља и јако млад постао старатељ својој сестри Милени
Миша Јанкетић, један од великана српског глумишта, не прича често о свом животу. Ипак, сад већ далеке 1973. за Yugopapir је у својој потресној исповести испричао како је остао без оба родитеља и јако млад постао старатељ својој сестри Милени, али и шта је урадио кад је годинама касније сазнао да синови убице његове мајке живе у комшилуку.

"Сећам се добро тог дана 1943. године. Колона наших је излазила из Пљеваља. Колона партизана. Ишли смо за њом. Испраћали је. А кад смо журили уз брдо, ка кући Ђенисијевића, у којој смо становали, на другој страни, у Пљевља је улазила колона Немаца.
И данас их видим на мотоциклима. Видим њихове шлемове. И машинке. И чизме.
Мој отац, Радомир, био је у партизанима. Био је командант батаљона.
Мајку су били ухватили четници, и у Колашину осудили је на 21 годину робије.
Милену и мене чувала је стрина, па нас је једног дана ухватила за руке и одвела у Колашин. Право пред чувеног Павла Ђуришића, и рекла: “Ево ти, војводо, ово двоје деце Радомирово. Ти си их оставио без мајке, па их ти чувај!”
После су мајку пустили из затвора. Одвела нас је у Пљевља. Радила је на пошти. И тог дана кад смо испраћали колону партизана и дочекивали колону Немаца, мајка је од наших добила задатак да остане, да и даље ради на пошти. Иако за Немце... јер ће наши опет доћи.
Једнога дана испратили смо и колону Немаца. Са друге стране у град је ушла колона четника.
Моја мајка Милица радила је и даље на пошти. Сада за четнике.
Убрзо су почели да је позивају у команду. Препознао ју је четнички главар, поп Маца. Некада су заједно ишли у гимназију.
Поп Маца је у Пљевљима пронашао још неколико партизанских жена. И оне су морале да одлазе у команду.
Једном када се спремала да иде на саслушање, мајка ми рече:­ “Циле, мене ће да убију. Милену остављам теби у аманет. Ти да је чуваш и штитиш. Ти си мушка глава. Не дај је никоме, немој неко зло да јој учини”.
Није се више вратила моја мајка Милица.
Залуду смо Милена и ја ишли у команду и молили да не убију нашу мајку.
Једне ноћи, у Шеварима, убио ју је поп Маца. Са другим партизанским женама. Њих девет.
Дуго после тог догађаја, овде у Београду, у гимназији, рече нам разредна да узмемо по лист хартије. Издиктирала нам је позив за родитељски састанак. Требало је сутрадан да га вратимо са потписом родитеља.
Ја сам одмах потписао позив и пружио га разредној.
“Не ти, него отац да потпише”, подвикнула ми је разредна.
“Ја немам оца” ­ рекао сам.
“Па, нек ти потпише мајка”, рекла је нешто мирније.
“Ја немам ни мајку”, ­ одговорио сам.
После ме је одвела у зборницу и дуго ми се извињавала.
А ја је нисам ни за шта ни кривио.
Тада је и сазнала чије сам ја дете. Тада сам ја сазнао да је она школска другарица моје мајке.
– Ти знаш ко ти је убио мајку? – упитала ме је у једном тренутку.
– Знам – одговорио сам.
– Ти знаш да су живи његови синови?
– Да.
– Знаш да живе овде у Београду?
И то сам знао. “Они станују у мојој улици, у… ”
– Не! – вриснуо сам и пружио руку да разредној запушим уста. ­ – Не, немојте то да ми кажете. Нећу да знам где станују!"

(Извор: 24sata.rs)

ВЕСТИ ИЗ РУБРИКЕ

недеља, 10. јул 2016.

БЕЗ КАЈАЊА


СТРАВИЧНО.Силовао и искасапио малу Анђелину па се вратио да пије на рођендану /
Љубиша ТРИФУНОВИЋ | 10. јул 2016. 08:39 > 20:54 | Коментара: 101. . - Владица Рајковић (28), из зајечарског села Вратарница, у суботу увече починио злочин какав се у Србији не памти. ерица, брат убице: Ја сам хтео да му пресудим
У ЗАЈЕЧАРСКОМ селу Вратарница у недељу се десио незапамћени злочин! Владица Рајковић (28), из тог места, отео је са рођендана своје једногодишње братанице Анђелину Стефановић, која је у новембру требало да напуни четири године, одвео је до шуме, удаљене око 700 метара од првих кућа, и ту је, у јарку - силовао! Након тога, детету је пресудио ударцима камењем и рукама, тако да је тело девојчице било унакажено! 
У Вратарници је владао мук. У овом питомом селу, смештеном на обали Тимока, ни најстарији мештани не памте овакав злочин. Кажу, Владица је био проблематичан, склон крађама, прављењу дугова и опијању, али нико није могао ни да претпостави да је способан да почини овакав злочин.
- Седела сам са Анђелином код куће, када је мој брат Далибор дошао и питао ме да поведе моју ћерку на први рођендан код свог пријатеља Перице Рајковића, Владичиног рођеног брата - у шоку је Анђелинина мајка Данијела Стефановић. - Обукла сам ћерку, направила јој фризуру и послала је на рођендан - у кућу која је тик до наше. Нисам ни слутила да је шаљем у смрт.
Анђелина се на рођендану лепо проводила. Играла се са другом децом, јела торту, трчала, смејала се... Тада је дошао Владица. Играо се са децом, правио им је балончиће, пуштао да га јашу, шалио се са децом...
- Око девет увече сам отишла по Анђелину, јер је обично у то доба ишла на спавање - наставља Данијела. - Међутим, моје ћерке није било тамо. Отрчала сам код брата Далибора и казала му да ми нема детета. Онда се цело село организовало и почело да трага за Анђелином. Ја сам одмах позвала полицију, чије су патроле убрзо стигле