ЗБОГОМ, КВОЧКО!

ЗБОГОМ, КВОЧКО!
Бивше "Старе новине", БУРГИЈЕ.(Не више - "коло,коло, наоколо", нити ђипање у Врзином колу! Збогом, Квочко, расквоцана заблудо!

Укупно приказа странице

среда, 29. новембар 2017.

Skrivena istorija Srba - Srboljub Zivanovic i Vesna Pesic

Gresni Miloje i akademik Srboljub Zivanovic

Предраг Р. Драгић Кијук-Јасеновац

Vladimir Dimitrijevic - Catena Mundi i Precutana kulturna istorija Srba

Једна од најпосећенијих промоција ИК Catena mundi oдржана је у Петровцу на Млави. Тражила се столица више на промоцији Catene mundi у Петровцу на Млави. У четвртак, задњег дана фебруара 2013, у Петровцу на Млави био је изванредан догађај. У препуној новоизграђеној библиотеци "Ђура Јакшић" одржана је промоција издавачке куће Catena mundi, коју је презентовао мр Владимир Димитријевић. Организатори су морали у неколико наврата да додају столице јер је простор био препун заинтересованих људи.Владимир Димитријевић је представио све књиге и писце Catene mundi, а о свој књизи из разлога његове истинске скромности није проговорио ни пар речи. Међутим, прво је на штанду нестала његова књига "Прећутана културна историја Срба", а затим скоро све друге Catene mundi су распродате у рекордном року.Заинтересовани су могли да питају све што су хтели, док је Димитријевић бриљантно и духовито одговарао, на себи својствен начин и на одушевљење присутних.Изузетно лепо дружење је потрајало и после предавања.

VANZEMALJCI NAPRAVILI KRATER VELICINE AMERIKE: Rupa na Marsu kao upozore...

Rasa Vilenjaka u usmenom Predanju Srba

субота, 25. новембар 2017.

Семнадцать мгновений весны - Седамнаест тренутака пролећа (1973) 1/12 ср...


У току 40 година на екранима! 11. августа 1973. године совјетска ТВ почела је
да демонстрира играни филм «17 тренутака у пролеће». То је серија са
више епизода, посвећена руском Џејмсу Бонду – совјетском резиденту, који
се усадио у политичку обавештајну службу Немачке – пуковнику Исајеву,
који је постао штандартенфирер СС Штирлиц. Совјетски гледаоци су
заволели тај филм одмах и заувек. Чак и данас га демонстрирају неколико
пута годишње – те публика гледа, не одвајајући се од екрана!
Акције филма се дешавају у Немачкој последњих месеци
Другог светског рата. Штандартенфирер СС Штирлиц испуњава задатак
Москве, раскринкавајући сепаратне преговоре фашиста с Американцима…
Када Штирлиц иде улицама Берлина, улице Москве су празне. Ту је реченицу
написао у августу 1973. године један од страних дописника, причајући о
сензационалном реаговању гледалаца на тај филм редитеља Татјане
Лиознове. Он није преувеличао. Филм је одмах постао чувен. Ажиотажа је
била толико велика да су 3 месеца после премијере филм поново показали
на ТВ. Људи су гледали као зачарани, нису могли а да не гледају.
Нисам могла а да не снимам. То је био сценарио, за који сам била спремна да
умрем. Када сам прочитала роман Јулијана Семенова 17 тренутака у
пролеће, одмах сам схватила да желим да снимим тај филм!, - сећала се
касније Татјана Лиознова. Прво, то је била ратна тема, блиска срцу
редитеља: њен је отац погинуо на фронту у време Другог светског рата.
Друго, Лиознову је очарао лик главног јунака – обавештајца екстра-класе,
човека, који деценијама живи ван отаџбине.
опширније: Глас Русије

Depth Two (2016) - Trejler

  Eksperimentalno-dokumentarni triler Dubina dva pokušava ispričati priču koja je do danas zbog statusa javne tajne ostala neispričana. Radi se o masovnoj grobnici u predgrađu Beograda koja svjedoči sedamnaest godina starim zločinima, a usprkos svom vrlo centralnom položaju, ipak ne govori ništa = извор

RUSKI GENERAL ZAPREPASTIO SVET - Otkrili smo da su Hitlerovi preci bili ...

PUTIN porucuje! Dolazim po SRPSKOG generala dosta je bilo GAZENJA po SRB...

Zoran Stojanović - Stojan čuva stado po Šare planine

понедељак, 9. октобар 2017.

ОБЕЛЕЖЕНА 83. ГОДИШЊИЦА УБИСТВА Њ.В. КРАЉА АЛЕКСАНДРА I



Опленац, 9. октобар 2017 - Господин Предраг Марковић, члан Крунског савета, присуствовао је данас обележавању 83. годишњице убиства Њ.В. Краља Александра I у краљевском маузолеју Цркве Светог Ђорђа на Опленцу. Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију и помен са свештенством Епархије шумадијске.
По завршетку Литургије венце на Краљев гроб положили су г-дин Предраг Марковић у име Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, унука Њ.В. Краља Александра I, председник општине Топола г-дин Драган Живановић, представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Војске Србије, Задужбине Краља Петра I, многобројних удружења и грађана који су се окупили да одају пошту вољеном Краљу.
Њ.В. Краљ Александар I мучки је убијен током државне посете Француској, у Марсељу, 9. октобра 1934. године. Са њим је страдао и француски министар иностраних послова г-дин Луј Барту.
Њ.В. Александар I, југословенски Краљ, други син Краља Петра I и Кнегиње Зорке, рођен је на Цетињу 16. децембра 1888. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Александар II. Детињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Петрограду, а потом у Београду. Након смрти Краља Петра I, он ступа на престо Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Овим чином остварени су идеали о уједињењу јужних Словена, за које су се залагали његов отац и деда. После смрти Краља Петра I 16. августа 1921, Регент Александар је постао Краљ Срба, Хрвата и Словенаца. 1922. године оженио се Принцезом Маријом од Румуније. У том браку рођена су три сина – Престолонаследник Петар и Принчеви Томислав и Андреј.   
        
         извор: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ - 
Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра 

MASONI ODLUČILI - SVE JE SPREMNO ZA RASPAD AMERIKE 2025. GODINE

четвртак, 21. септембар 2017.

Kako registrovati staru poljoprivrednu mehanizaciju



Sremska Mitrovica - Veliki broj poljoprivrednika poseduje stare traktore, prikolice, kombajne, motokultivatore i druge radne mašine za koje je zbog proteka vremena izgubljena dokumentacija o poreklu i vlasništvu.
„Sremske novine“ su istraživale kako registrovati staru poljoprivrednu mehanizaciju, koja su dokumenta potrebna, koliko košta registracija stare mehanizacije i u kojim rokovima se može obaviti registracija.
Sagovornik „Sremskih novina“ na ovu temu je Živan Gvoka, šef Odseka za saobraćajno-tehničke poslove u Policijskoj upravi Sremska Mitrovica.

PORUKA U STARIM NOVINAMA - VIOLETA ALEKSIĆ

Danica Ranković - Nesuđena Miss Yugoslavie

ИЗЛОЖБА СТАРИХ КЊИГА, НОВИНА И ЧАСОПИСА

DIY Room or Home Decoration / Recycled Old Magazine

Šta se sve može napraviti od starih novina?

Exploziv - Zlanta Groznica

СРПСКА "ЗЛАТНА ДОЛИНА"

 СРПСКА "ЗЛАТНА ДОЛИНА" Река која у свом кориту скрива необично богатство. ­- Блиц
Објављено је 06.03.2017. Река Пек, која протиче кроз Кучево, помиње се у многим хроникама, путописима и књигама и добро је позната научницима, истраживачима и љубитељима природе. Овакав публицитет Пека у јавности је и очекиван, с обзиром да у свом кориту скрива необично богатство – ситне честице злата. Зато Кучево кроз које пролази Пек, често зову градом у "златној" долини.

среда, 9. август 2017.

Seselj - Srbi istorijski narod,Jugoslavija strasna greska!

Seselj - Jugoslavija kroz istoriju

Влада Милана Стојадиновића





Објављено је 10.03.2014.
11. децембра 1938. године, одржани су последњи парламентарни избори у Краљевини Југославији. Председник владе Краљевине Југославије био је др Милан Стојадиновић, председник Југословенске радикалне заједнице. Током новембра 1938. године у сврху обележавања трогодишњице његове владе и за потребе предизборне кампање, снимљен је један десетоминутни филм. Основна идеја при снимању била је да се поређењем затеченог стања и резултата рада владе др Милана Стојадиновића истакне остварени напредак земље. У филму су приказани предизборни говори др Милана Стојадиновића у Петровграду и Неготину. Његови министри су говорили о постигнутим резултатима у развоју саобраћајне инфраструктуре, социјалне и здравствене заштите. Парламентарни избори из децембра 1938. године донели су победу листи др Милана Стојадиновића, али не и очекивану власт и још један премијерски мандат. Педесетак дана након избора морао је да поднесе оставку владе, замршене политичке прилике у земљи и на Балкану, одвеле су га у интернацију...

Трезор о Милану Кашанину - "Пронађене ствари" (Братислав Љубишић)



Објављено је 24.11.2013.
Пронађене ствари - гост у Студију III је Братислав Љубишић, историчар уметности, ликовни критичар, радио-драмски писац и уредник у Радио Београду. Међу десетинама радио драма из серије Звездани часови (човечанства), једна је посвећена и Милану Кашанину, у Београду 1945, непосредно пошто је склоњен са места управника Народног музеја. Четири троминутна инсерта из те драме премијерно емитоване 1992, коју је писао и режирао Љубишић, саслушана су у ТВ студију, у потпуној тишини, са пажњом целе ТВ екипе, а затим је аутор говорио о томе како се припремао за ово дело, каква је разлика између писања и режирања за радио и за телевизију, о серији Звездани часови....

- Учесници: Братислав Љубишић, саговорник Бојана Андрић

- Дежурна посада Студија III , сценограф Наташа Богдановић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Стојан Илић, уредник Бојана Андрић

- Снимано 15.11.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију


Братислав Љубишић ПРОНАЂЕНЕ СТВАРИ - ЖИВОТ И ДЕЛО МИЛАНА КАШАНИНА

Decivilizator 29.12.2016. - Milan Kašanin



Објављено је 03.06.2017.
Emisija o čoveku koji je jedno od najvećih imena naše istorije umetnosti, kustos, direktor i osnivač Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka u Beogradu, pripovedač, romansijer, esejista, književni kritičar, istoričar književnosti i likovni kritičar. Njegovo ime je Milan Kašanin...

Разговор о Милану Кашанину



Објављено је 28.04.2016.
Пред преко 50 пажљивих слушалаца 26. априла 2016. одржано је вече о Милану Кашанину у „Кући Ђуре Јакшића“ и представљена је књига Косте Димитријевића "Разговори са Миланом Кашанином".

О књизи су говорили Никола Маринковић, уредник у ИК Catena mundi, Марина Кашанин-Бојић, ћерка Милана Кашанина, Јана Алексић (Институт за књижевности и уметност) и аутор. Одломке из књиге читала је глумица Рада Ђуричин.

Сусрети и писма Милана Кашанина (1975)



Објављено је 23.11.2013.
Милан Кашанин - књижевник, историчар уметности, есејиста, ликовни критичар, организатор Музеја кнеза Павла, директор Народног музеја од 1935. до 1944, први директор Галерије фресака (Бели Манастир, 21. фебруар 1895 - Београд, 22. новембар 1981). Милан Кашанин је између два рата сретао и упознао многе личности нашег уметничког живота, пријатељевао са њима и водио занимљиву коресподенцију. У овој емисији идући трагом преписке са Аницом Савић-Ребац, Исидором Секулић и Томом Росандићем, Милан Кашанин прича о сусретима са њима, о њиховом делу и времену њихових познанстава.

- Учесник: Милан Кашанин

- Сценарио Феликс Пашић, музички сарадник Ивана Стефановић, филмски сниматељ Љубомир Ивковић, сниматељ звука Вуко Дабушко, монтажер Каћа Стефановић, редитељ Тибор Молдвај

- Премијерно емитовано 12.11.1975, Документарно-фељтонистичка редакција Другог програма, уредник Зора Кораћ

JUGOSLAV PETRUSIC STVARANJE VELIKE ALBANIJE

уторак, 8. август 2017.

RUSKI GENERAL ŠOKIRAO SVET: HITLER JE POBEGAO, A ČETVRTI RAJH JE STVOREN...

MILOMIR MARIC:SRBIJA NI NE ZNA GDE SU NJENE GRANICE !!!!!

Koliko Srba su ubili komunisti? -Srpska raskršća





Објављено је 07.08.2017.
Koliko Srba su ubili komunisti? -Srpska raskršća

У деветој епизоди наше емисије гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју и са њим је водитељ Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 - 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији.

недеља, 1. јануар 2017.

Шта је тачно у писању хрватске штампе о енглеској краљици Елизабети, а шта нагађање, или јефтини сензационализам?



Ова вијест убрзано се шири интернетом. Британска краљица снимала је традиционалну Божићну поруку, овога пута у подоста депресивном тону.  Она је наводно у првој верзији поруке, како преносе инсајдери из ББЦ-ја  замолила своје поданике  да схвате да  је оно што је краљевска обитељ  учинила у вези принцезе Диане било потребно како би се осигурао опстанк династије. Та вијест опет је распирила многе теорије на Земљи. Што је краљица хтјела рећи? Јесу ли умијешани у убојство принцезе Диане?
Међутим вијест која је заправо узнемирила јавност је та да је краљица наводно поручила људима да уживају у посљедњем Божићу на Земљи јер, како је наводно рекла злонамјерни снаге, много су  јачи од ње, и расту у цијелој Еуропи, придобивајући териториј сваки дан. ‘Надам се да ћете уживати својем посљедњем Божићу, рекла је с наводно краљица, прије него што је особље ББЦ-а, под строгим наредбама савјетника из палаче, послано на паузу. Радници ББЦ-ја, како наводи beforeitnews али и други портали, чули су краљичин говор који нису смјели.
Касније тијеком дана Божићна порука наводно је поновно снимљена, али промијењена и мање проблематичнија за краљевски естаблишмент, него што је у старту требала бити.  Ипак по многим коментарима људи и ова друга порука није ништа мање депресивна од прве која је наводно напрасно заустављена за јавност. С обзиром на то да је недавно букнила вијест да Велика Британија укида кршћанство те да га планира потпуно затомити из јавности и тако се прогласити некршћанском нацијом, заправо овај краљичин говор и има неког смисла. Међутим, многи сматрају да краљица зна нешто што свијет не зна и није спреман чути, док трећи сматрају како нетко покушава смјестити краљици.
Можемо подсјетити и на то да је Папа Фрањо у једном свом говору након Паришког напада рекао да би овај Божић могао бити посљедњи за неке људе на Земљи алудирајући на све који се убијају у ратовима свијета данас, па је могуће да је тако нешто пожељела учинити и краљица, а да су је у томе спријечили због угледа династије.
          = извор: VIJEST SE ŠIRI – BRITANSKA KRALJICA NAJAVILA: ‘Uživajte u posljednjem Božiću na Zemlji?!’  - Autor: Zrinka K. Bižićnaporuka napravila kaos!  

*  *

...Grafički prilog: faksimil portala Novi svetski poredak . (videti više)