ЗБОГОМ, КВОЧКО!

ЗБОГОМ, КВОЧКО!
Бивше "Старе новине", БУРГИЈЕ.(Не више - "коло,коло, наоколо", нити ђипање у Врзином колу! Збогом, Квочко, расквоцана заблудо!

Укупно приказа странице

недеља, 29. март 2015.

Три камена лука у кањону реке Вратне у источној Србији не само да су најлепши него су и највиши у Европи


Прва капија (Снимио Милан Јанковић)
Кањон реке Вратне надалеко је познат по каменим капијама, луковима изнад реке који су у давна времена настали урушавањем пећина. Географи који су овде често долазили укључујући и оне најчувеније назвали су ова окамењена чуда – прерастима. Ове јединствене појаве, сакривене у тајанственим шумама источне Србије, биле су некада пећине тунелског типа.
Највиши камени лукови у Европи су управо управо овде. Осим у кањону реке Вратне, прерасти постоје још и на реци Замни, такође у источној Србији, а има их у Словенији код Постојне, у Француској и у Колораду (САД).
Река Вратна извире испод Мироча и настаје од речице Брезе и потока Мастакан који се спајају код треће капије. Пошто ту Вратна понире, зову је Сувом капијом. Низводно избија неколико врела, а испред друге по реду капије Вратна поново избија на површину.
Први детаљан опис овог подручја дао је чувени балканолог Феликс Каниц у свом делу „Србија, земља и становништво од римског доба до краја 19 века” из 1909. године. Он спомиње природни феномен у долини Вратне „као дело ерозије и леп кречњачки сценарио”. У свом опису ове реке он истиче: „До два каменита свода чувена у целој крајини води једна местимично тешко проходна стаза и надмаша лепотом ерозију код Плавне у југозападној долини Замне.”
У монографији Арналда Фаустинија из 1918. године представљени су сви тада познати мостови и лукови света, а за Европу се наводи 347 објеката, међу којима су и прерасти у источној Србији.
Прва научна истраживања и објашњење морфогенезе у Србији, посебно за прерасти Вратне и Замне, дао је 1895. године Јован Цвијић. Он је утврдио да су „природни камени мостови остаци пећина чије су таванице обурване, а заостали делови таванице представљају управо прерасти”.
Прва капија (Мала прераст) удаљена је око 200 метара од средњовековног манастира, дугачка је 15 метара, ширине 30 метара и висине отвора 34 метра.

Друга капија
Велика прераст, или друга вратњанска капија у непосредној близини прве, има дужину 45 метара, ширину 23, висину 26 и дубину свода 30 метара. Ове две капије називају се манастирске и истог су порекла, за разлику од треће, Суве прерасти, која има дужину од 34 метра, ширину 15 метара и висину 20 метара. Ова трећа капија, удаљена око два километра од прве две, најнеприступачнија је и најмлађа, али и најлепша и најизазовнија за истраживаче.
У њеној близини откривене су три до сада неистражене пећине, а спелеолози кажу да је прва најдужа, око 400 метара, друга  најатрактивнија, са језерцетом необичне лепоте, а трећа највећа, са испреплетеним многобројним ходницима и тунелима.
Вратњанске капије су за Дан планете 2006. године послужиле и као концертна дворана у природи, када је неготински Дом културе „Стеван Мокрањац” на овом локалитету извео мултимедијални програм „Плането, концертна дворано“.
 – Било је предвиђено да прошле године на „Мокрањчевим данима” наступи и један швајцарски хор, јер је то место између две капије изузетно акустично. Међутим, од ове идеје се одустало пошто су црквене власти забраниле пролаз манастирским имањем кроз које се деценијама ишло до капија. Сада се на то место може стићи само преко шумске стазе која је уска и стрма, а на местима и ризична – каже Драгана Кнежевић, директорка Дома културе. 
– У кањону реке Вратне је специфична дрвенаста и жбунаста флора, која се овде настанила још у леденом добу: буква, орах, мечија леска, јоргован, горски јавор, јасен, укупно 24 врста дрвећа. На стенама и пашњацима расте 170 врста трава – истиче Љубиша Маринковић, шумарски инжењер из „Србијашума“.
Удружење „Бадем” из Неготина прави своје годишње истраживачке станице, где студенти и средњошколци прикупљају биљке за хербаријуме и истражују лековито биље, а у ту акцију су укључени и универзитетски професори..
– Вратна је интересантна и као прибежиште специфичних врста птица, има их 57 врста селица и станарица, од предатора до певачица, затим десет врста слепих мишева. Заступљени су и видра, степски твор, куне, јазавци... – каже Маринковић.

Манастир Вратна
Манастир Вратна се налази у на изласку из клисуре између великих стена које чине веома висока камена врата. Не зна се када је манастир подигнут, верује се да је то било у првој половини петнаестог века, а обновљен је у другој половини 19. У њему су октоих из 1764. године штампан у Венецији и књига јеванђеља на румунском језику.
Лепоту вратњанских капија употпуњују и истоимено ловиште са великим стадом муфлона и крдом јелена лопатара. У ограђеном делу ловишта су јелени лопатари и муфлони, а ван ограде срндаћи и дивље свиње, зечеви, лисице. Вратна је и станиште шумске шљуке, која ту борави у шумским заједницама граба. Осим давно саграђеног ловачког дома нема других угоститељских објеката, али упркос томе ловиште сваке године посети велики број страствених ловаца.
     = извор: Седам чуда Србије