БУРГИЈЕ

БУРГИЈЕ
Бивше "Старе новине". (Посвећене Мики Аласу и Дружини "Суз") - Или ТРИ ЈЕДНООКА КУПУСОВА ЛИСТА СА ПУНИМ УСТИМА ПУЦВАЛА!! ... - Прелиставање штампаних медија. - "Купусов лист" (бр.1) , ср. у боји, црвеној, наравно, латиницом и ћир. "Купусов лист" (бр.2) , знате већ о коме је реч - традиција, ИН МЕМОРИАМ - ни то није сасвим тачно, чак ни хороскоп који пише неки крипто јеврејин - врач погађач,"Купусов лист" (бр.3) - онај тобож демократски, који финансира "Сереш" (како каже један социјалист са говорном маном) - тамо тек постаје очигледнија потврда да је ЛАЖ МЕЂУ СРБИМА пустила дубоко корење.Па и ви, на фејсбуку, заобилазите око истине као киша око знате већ ког града...

Укупно приказа странице

субота, 02. октобар 2010.

Поздрав из Трешњевице / Мирослав Тодоровић

Скраћена верзија чланка (објављеног у Политици):

Проблем је фокусиран и фиксиран док се инфраструктура рехабилитује
У тексту „Телевизија – пуцањ у језик” Жељко Филиповић пише: „Једна од најстрашнијих последица утицаја телевизије на масе је и измењени српски језик, који је постао следећа жртва телевизијског жрвња, парног ваљка и цунамија. Некада су Срби сисали мајку, одрастали уз мајку и од мајке учили језик који се зато и зове матерњи језик. Данас Срби сисају телевизор, одрастају уз телевизор и од телевизора уче језик, телевизијски језик, жаргон, наказу од језика...”
Ево примера како се сурово уништава српски језик преко телевизијског екрана.Борац против српског језика је локални политичар.....
Видети скраћену верзију: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Vrt-zvani-jezik.sr.html


Моји косови 1, М. Тодоровић
А целовита верзија текста је нешто другачија и почиње овако:

ВРТ ЗВАНИ ЈЕЗИК
УРЕДИ СВОЈ ВРТ


            О значају језика написане су библиотеке књига.  И даље се пишу као што се и језик с народом пење уз лествице напретка. И ка спознаји. Записано је  да је у искону народа и језика српског, реч језик значила и оно што данас под њом подразумевамо, али и народ. Дакле, нема народа без језика, нема ни  језика без народа. Српске земље је народ омеђавао својим језиком, и на тим просторима правио је своје државе. Дакле језик је и територија, језик је и граница. Језик је и тапија и када су размирице плавиле и таманиле, жариле, сатирале и затирале. Али језик је чувао као доказ чије је то што је отетео било. Склањао је у песму, у књигу у предање. Чуј, роде:
Хеј што се Србин јоште држи крај свих зала
Песма га је одржала њојзи хвала.
            Језик је чудо – казује списатељ зналац језика, оруђа пишчевог,