КРАЂА СРПСКОГ ПИСМА

Данас ћу вам говорити о једном натпису и једној повељи или листини, писаним српским писмом, а очигледан су пример својатања и преправљања историје, као и уметања измишљених термина писма којима се данас манипулише, попут Босанчице за коју верујем да сте чули и хрватске ћирилице. Да добро сте чули хрватске ћирилице тај термин постоји код наших сусједа. Оних који су забрањивали и забрањују српско писмо називајући га србочетничким писмом, али када овим српским писмом треба нешто да се присвоји и убаци у хрватску измишљену историју онда то писмо постаје Хрватска ћирилица и нема везе што се ово писмо не помиње нигде у средњовековним повељама баш као ни назив њихове државе. Хрватска ћирилица је заправо босанчица која је исто измишљен термин. Па ако имамо 2 измишљена термина за писмо, којим је писмом онда написана та повеља и натпис, па наравно српским писмом, оним којим су писане све повеље владара у Србији, у чијем саставу су биле данас измишљене творевине Хрватска и Босна које су продукт аустријских претензија на ову територију и Ватикана, у чиљу да се постојање Српског имена па и самог његовог помена избрише. Прича нас води на Брач острво у јадранском мору, које се данас налази у Хрватској, а некада је Брач припадао Неретљанској области. Неретљанску област су одувек насељавали Срби, о чему пишу средњовековни аутори, а љихова област заједно са Захимљанима, Травуњанима, Конављанима и Дукљанима који су називани приморски Срби, била је саставни део Српског приморја.