ШТА ШТАМПА ШТАМПА И КОМЕНТАРИ

четвртак, 13.08.2020. у 20:00 Мирјана Сретеновић

Као и обично, кад је реч о новинским чланцима, поготову о "Политици", или било ком другом српском листу, који су подржавали  комунисти - српски или југословенски - коментари читалаца су, не једном, убедљивији од самих чланака, и уопште њихових повода. 

То треба поновити - комунисти су сарађивали са усташама од дрезденског конгреса, и то што су они причали, јуче и прекјуче, и то што причају данас, или што ће причати сутра - то више има везе са прикривањем ствари. Другосрбијанци и њихов "идеолог" који као што видимо не сустаје упркос поодмаклим годинама, не помиње, макар и узгред - Србољуба Живановића (Сарајево, 21. децембар 1933)  српског антрополога, палеопатолога, директора Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председника Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, председника Фонда за истраживање геноцида, и члана Словенске академије наука и умјетности. /Ето једног позванијег лица, који је с времена на време, иступао у јавности и износио извесне чињенице, које хрватски историчари, крипто-јевреји, и други не спомињу...

Дакле, ко жели може да се обавести више о професору Живановићу*, а и да погледа понешто од онога што је написао. Толико.

_____________

EvGenije пре један дан

Kad vidim ko su recenzenti, pomislim da ne samo da je nisu trebali otkupiti za biblioteke već ni izdavati u Srbiji. Ali dobro, što bi rekli krajišnici, "moj kolega demokratija je"... Zašto podržati knjigu koja gotovo desetorostruko umanjuje žrtve ustaške države?

Dialogue – Paris пре 10 сати

Sve prebrojavanje žrtava 2. sv. rata u Jugoslaviji (Kočović, Žerjavić i drugi) ne uspeva da identifikuje više od 1.5 miliona demografskih žrtava, mada samo po popisima broj demografskih žrtava mora biti veći od 2.5 miliona, te u sistemu Jasenovac je moralo biti 500-700 hiljada ubijenih. Statistika velikih brojeva je jedina blizu realnog broja, sve ostalo su problematična nagađanja. Zločin u Jasenovcu je morao biti ogroman, ali žrtve tek treba identifikovati. Nema sumnje da je Srba bilo najviše.

Dialogue-Parisпре један дан

Prirodni priraštaj stanovništva Jugoslavije je od 1921. do 1991 bio gotovo linearan. Doduše, bio je jedan nagli pad koji odgovara 2. Svetskom ratu. Taj pad je za 2.5 - 2.7 miliona. To može svako da izračuna linearnom regresijom na brojeve svih popisa od 1921 do 1991. To je jedini broj koji je prilično tačan, sve ostalo su nagađanja. Taj broj diktira da je u Sistemu Jasenovac (cela teritorijia NDH) nestalo - pobijeno bar 500-700 hiljada građana Jugoslavije. Ko su oni bili, ostaje otvoreno. Tačka.

Dragomir Olujić Olujaпре 12 сати

Od 1942. (VŠ NOViPOJ izdao prvu knjigu o Jasenovcu) do 1989. u SFRJ je objavljeno oko 1.400 posebnih knjiga (monografija, studija, svedočenja, zbornika dokumenata...) i oko 1.500 članaka u stručnim publikacijama i nebrojeno tekstova u štampi, magazinima i revijama, 7 igranih i nekoliko desetina dokumentarnih filmova, TV i radio-emisija..

Skender пре 18 сати
Што се тиче Латинке Перовић, ова књига није ни забрањена ни спаљивана. То што није (хвала богу) плаће откуп за библиотеке нашим парама, није разлог за таламбасање. На пример, прво би требало откупити књигу "Magnum crimen" Виктора Новака, који се преко двадесет година бавио католичком црквом и њеном улогом у покатоличавању Срба, закључно са временом НДХ.

Једном и ми да станемо мало на лопту пре један дан
Професионалан, одмерен и културан одговор Министарства културе Србије аутору и рецезенткињи. Да ли неко располаже податком да ли је нека књига неког српског аутора из Србије или са простора бивше Југославије откупљено за хрватске библиотеке?

Стефан Петковић пре један дан
Латинка Перовић, Дубравка Стојановић и ЦЗКД о Јасеновцу... Да се најежиш! 

__________________

Расправа о књигама значи да битка за истину није изгубљена

Историчарка Латинка Перовић сматра да што више људи треба да прочита књигу „Јасеновац” Иве Голдштајна. ‒ Из Министарства културе РС наводе да је потребно време да би се ауторова „ингениозна открића” о броју жртава поузданије доказивала

 И неколико коментара уз овај чланак.

 

_________________ 

* Југословенска Комисија судских антрополога за Јасеновац

Био је члан југословенске Комисије судских антрополога која је 1964. вршила ископавање масовних гробница у усташком логору смрти Јасеновац. Пошто се 1964. године јако мало јавно говорило о страдању у усташком логору смрти Јасеновац, чланови Комисије су се међусобно договорили да свако води свој дневник, који су сви чланови Комисије потписали. Југословенске власти нису никада јавно објавиле извјештаје Комисије. Комисија је вршила ископавања масовних гробница на простору јасеновачког логора Доња Градина, а југословенске власти су забраниле члановима Комисије да имају било какав контакт са јавношћу. Новинарима и фотографима је био забрањен приступ. Комисија је вршила ископавања великих шанчева, и специјалних бушилица које су кориштене за лоцирање масовних гробница, јер су сва обиљежја на подручју логора смрти непосредно након рата по одлуци југословснких власти прекопана булдожерима и тенковима, заједно са остацима усташког логора смрти Јасеновац.

„	Знате, то је рађено двадесет година по ослобођену логора и задах је био грозан. У лобањама су се налазили остаци мозга и они су послати на обраду у Завод за судску медицину у Љубљану. Још онда смо дошли до закључка да је близу двадесет одсто жртава живо отишло у гроб, што су страшна сазнања. Од ударца у главу могло се умрети на лицу места, али ако је маљ скренуо и није пробио лобању, створио велико унутрашње крвављење, то је могло одмах да однесе живот, а могло је да траје и више недеља па да жртва лагано умире. Они који су на тај начин страдали нису умирали неколико недеља, већ највише неколико дана, јер су то били тешки ударци, а жртве су биле бацане у јаме тако да је и то убрзавало умирање.	”
— Србољуб Живановић [1]

Комисија је на простору усташког логора смрти Доња Градина вршила ископавања великих рака, односно масовних гробница у којима су масовно сахрањиване жртве које су довођене директно из села у којима су их усташе ухватиле, и одмах убијале код претходно ископаних великих рака. Прилоком ископавања је пронађен великих број личних предмета, као што су дјечје флашице за млијеко, златници, крстићи, што је указивало да, у логору смрти Доња Градина, починиоци злочина нису имали времена ни да опљачкају жртве, као и то да су масовна убиства вршена толико често да џелати нису имали времена за пљачку.....

    

                                          Б. Тук.