СРОДНЕ ВЕСТИ

          Вишегодишња агонија некад угледне београдске издавачке куће "Рад", са традицијом дугом 66 година, примиче се нежељеном крају: у уторак је требало да буду отворене коверте са понудама за куповину на јавном надметању, али је комисија могла само да констатује - да нема ниједне. Пошто је то трећа неуспела продаја, предузеће ће морати да уђе у (пред)стечајни поступак који се, по правилу, завршава гашењем фирме.
          "Рад" као да је "уклет" јер је приватизација од пре неколико година завршена скандалозним крахом, па је морала бити поништена, после чега је кућа враћена у државне руке. За кратко време, наиме, власник Дејан Пантовић фирму је довео на руб финансијске пропасти, остављајући велике дугове, посебно у залихама књига. У магацинима, како тврде у "Раду", највише је остало наслова из продукције ИПС чији је власник у то време такође био Пантовић. Овај издавач и бизнисмен у исто време је уништио и "Просвету" и то на још бескрупулознији начин, продајући све њене некретнине.
          У односу на "Просвету", "Рад" је успео да сачува своју зграду од 2.800 квадрата у строгом центру града. То је био и главни адут приликом нове продаје, али се показао слабашним, иако је почетна цена од 2 милиона и 688.000 евра преполовљена на милион и 338 хиљада евра. У власништву државе је 70 одсто капитала, док преосталих 30 држе 28 малих акционара. Новом власнику пружила се могућност да њихове акције откупи, а постојала је и шанса да добије још две некретнине (у Славонском Броду 330 квадрата и у Београду 100 квадрата), које су у судском спору. Уочи првог конкурса у "Рад" су стизали гласови о великој заинтересованости неколико угледних фирми, али се показало да су то само пуки снови. И сам изненађен овако неповољним исходом, Зоран Шебез, саветник директора "Рада", за "Новости" каже:
          - Зграда јесте стара и захтева одређена улагања, постоје дугови од којих само они комерцијални износе 500.000 евра, али "Рад" као фирма, не само због имена, традиције и књига које су обележиле наше издаваштво, и те како и данас вреди. Последњих неколико година захваљујући највише изнајмљеном простору од око 1.300 квадрата, са само десетак запослених, и уз одржавање основне делатности, опстајали смо без већих финансијских тешкоћа и без динара државне помоћи. Очито, међутим, да они који имају новац сматрају да се може брже и лакше зарадити на некој другој страни, у неком другачијем бизнису.
          На питање шта ће се сада дешавати, и постоји ли барем зрно наде, Шербез одговара:
          - Ми сада морамо да уђемо у поступак у коме је већ "Просвета". То значи да нам је обавеза да сачинимо Унапред припремљени план реорганизације предузећа (УППР) којим се између осталог предвиђа на који начин ће се вратити сви дугови. Наши највећи повериоци су Комерцијална банка, јавна предузећа и Пореска управа.
          Према законским прописима, већи део највећих поверилаца мора да се сложи са предложеним планом да би се онда фирми евентуално дала нова шанса. Досадашња пракса је, међутим, показала да се то дешавало у веома малом, готово симболичном броју случајева. Па ће тако после БИГЗ, "Нолита" и (највероватније) "Просвете", и "Рад", чије су књиге део наше културе, отићи на пут без повратка.
          ПОСЛЕДЊА ПРИЛИКА
          На предстојећем Сајму књига на којем ће "Рад" имати свој штанд у хали 14 читаоци ће имати посебну прилику да по повољним условима обогате своје библиотеке новим и старим делима овог издавача.
          - Уз десетак атрактивних наслова тек изашлих из штампе, са попустом од 40 одсто понудићемо књиге из библиотека по којима је наша кућа деценијама била препознатљива - каже Шебез.