АВРАМОВА ЦУРА / Драган Борисављевић

Аврама Вељковића

Могао си да нађеш

Само у кафани

У по дана

И у пола ноћи

И у шуми у лову са керовима

Са којима је сам причао нешто

Почесто што нико разумео није

Волео је он и да попије

А да се не напије

И да баци карту

Која ће да добије

И да то одмах

Подели са друштвом

И да кући

Никад

Ништа

Не донесе

Ни из кафане

А ни из лова

Почесто

Како су она деца

Онолика

Расла

Сам Бог зна

Крај шанка

Њега и рат затече

И ни Немци ни Бугари

Не питаше га ништа

Са овима нашима

Како их је звао

Причао је приче велике

Он на српском

Они на бугарском

Свеједно

Разумели су се добро

И пили

И картали се

Непрестано

И кад се тако

Здружише

Пита њега један Бугарин

Официр

Црн као угаљ

А наочит и млад

Има ли у овом селу његовом

Нека цура за провод

Он би се рече

И оженио њоме

Ако се покаже у оним работама

И лепа да је

Има има

Рече Аврам

Код моје куће

Најпре да је видиш

И ако ти се допадне

Да род постанемо

Ми Словени

Треба да се волимо

А не да ратујемо

И тако му одржа он

Предавање о братству

А кад се официр сложи

Да види ту цуру

Изађе Аврам пред кафану

И звизну у прсте неколико пута

Па повика

Цура Цура Цура

И непостоја много

А ето ти

Керуше његове

Све са ланцем

Који искида на позив газде свога

Види

Рече Аврам

Лепотица права

Са ђерданом око врата

Официр намах пиштољ потеже

И усред уста Аврамова упери

И повуче ороз

Ал нехте

Да опали

И баци официр пиштољ

И шапку

И еполете

И покида сабљом

И блузу и кошуљу

И показа груди

Голе

И јаке

И широке

И клече

Молећи Аврама

Да узме сабљу

И да га распори

Е да би срамоту официрску

Тако сасек'о

Ал Аврам му предложи

Боље рече

Узми ти и пиштољ и сабљу

И шапку и блузу

И иди доле до реке Топлице

И баци све то

Па ако се и ти у воду не бациш

За њима

Дођи

Даћу ти одело

Старо и сукнено

Сељачко

И тако ћеш лакше

До Бугарске да дођеш

Па кад се све ово

Лудило оконча

Врати се као човек

Имам заиста

Пет кћери

Која од које

Лепша

И све су

За удају дорасле

И тако и би

И дође официр

И доведе још другова

И одведоше све кћери Аврамове

Ал после

Пуче братство

И са Русима

И са Бугарима

И не појавише се више

Кћери Аврамове

Ни зетови

Ни унуци

Ни праунуци

Нико

И Аврам је возове чекао

Све док су га ноге држале

И у кафану више свраћао није

И кад изгуби сваки наду

На кућни праг

Сам самцит седе

И остаде тако пред кућом

Све док се

И она

И он

Не урушише

    = извор: из последње штампане књ. песника