МРАОВИЋ У МОДЕНИ

Мост на Пеку.Знак препознавања

Универзитет Модене и Ређо Емилије, позвао је проф. Драгана Мраовића, књижевника, књижевног преводиоца и италијанисту, да одржи предавање, 12. октобра, у Модени, о теми „Италијанско-српски историјски и културни сплет кроз векове“. Мраовић је био доцент на Универзитету у Барију, сарадник је многих стручних и књижевних листова и часописа у Италији, у којој је објавио и пет својих ауторских књига, затим више од педесет књига превода на италијански језик аутора као што су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Душан Ковачевић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар, итд.

Одсек за проучавање језика и културе Универзитета Модене и Ређо Емилије, са проф. Андреом Панаћонеом, као модератором, организује научни скуп “Ђузепе Барбанти Бродано, италијански волонтери у Босни и Херцеговини и односи између Италије и Србије”, на коме ће Мраовић представити развој историјских и културних веза између Италије и Србије почев од осмог века до данас.

Извор:УКС

Поздрав из Трешњевице / Мирослав Тодоровић

Скраћена верзија чланка (објављеног у Политици):

Проблем је фокусиран и фиксиран док се инфраструктура рехабилитује

У тексту „Телевизија – пуцањ у језик” Жељко Филиповић пише: „Једна од најстрашнијих последица утицаја телевизије на масе је и измењени српски језик, који је постао следећа жртва телевизијског жрвња, парног ваљка и цунамија. Некада су Срби сисали мајку, одрастали уз мајку и од мајке учили језик који се зато и зове матерњи језик. Данас Срби сисају телевизор, одрастају уз телевизор и од телевизора уче језик, телевизијски језик, жаргон, наказу од језика...”

Ево примера како се сурово уништава српски језик преко телевизијског екрана.Борац против српског језика је локални политичар.....

Видети скраћену верзију: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Vrt-zvani-jezik.sr.html

Моји косови 1, М. Тодоровић

А целовита верзија текста је нешто другачија и почиње овако:

ВРТ ЗВАНИ ЈЕЗИК

УРЕДИ СВОЈ ВРТ

            О значају језика написане су библиотеке књига.  И даље се пишу као што се и језик с народом пење уз лествице напретка. И ка спознаји. Записано је  да је у искону народа и језика српског, реч језик значила и оно што данас под њом подразумевамо, али и народ. Дакле, нема народа без језика, нема ни  језика без народа. Српске земље је народ омеђавао својим језиком, и на тим просторима правио је своје државе. Дакле језик је и територија, језик је и граница. Језик је и тапија и када су размирице плавиле и таманиле, жариле, сатирале и затирале. Али језик је чувао као доказ чије је то што је отетео било. Склањао је у песму, у књигу у предање. Чуј, роде:

Хеј што се Србин јоште држи крај свих зала

Песма га је одржала њојзи хвала.

            Језик је чудо – казује списатељ зналац језика, оруђа пишчевог,

Промоција ЛАС ВИЛАЈЕТА, књиге одабраних песама Белатукадруза

Песник Белатукадруз (М. Лукић)

Одржаће сеу уторак 28  септембра 2010 у Удружењу књижевника Србије у оквиру програма "Шумадијске метафоре". О књизи ће говорити уредник Душан Стојковић

Видети више: https://sites.google.com/site/posebnaporodicnazavetina/word-of-the-week/lasvilajetbelatukadruzauutoraku12casovauuks