Бољшевик

 (...)

 
Ко је данас - бољшевик?

И још бољшевик,
који се, после свега
тим, још, дичи?

Погледаајте
 - на шта личи!...

На Алу из Алуге,
на Непоменика из приче?...

     (наставља се)


    (Из Нових Бургија)

        
 

ЛеЗ 0017618

Из Википедије, слободне енциклопедије

Састанак бољшевика. Лењин седи на десној страни.

Бољшевик (рус. большевик, од речи больше — већина) је име за припадника левог (револуционарног) крила Руске социјал-демократске радничке партије (РСДРП) после њеног распада на бољшевике и мењшевике.^[1] До раскола у партији је дошло на другом конгресу партије 1903. када је бољшевичко крило за себе узело скраћеницу РСДРП(б), где је б означавало бољшевике. Убрзо после доласка на власт новембра 1917. партија је променила име у Руска комунистичка партија (бољшевика) (РКП(б)). Партија је 1952. формално избрисала реч бољшевик из свога имена.
Бољшевици (или максималисти) били су организација професионалних револуционара коју је основао Владимир Лењин. Она је имала унутрашњу демократску структуру засновану на принципу демократског централизма. Себе су сматрали авангардом револуционарног пролетаријата Русије. Њихова идеологија и деловање се често назива бољшевизам.