Укупно приказа странице
среда, 9. август 2017.
Влада Милана Стојадиновића
Објављено је 10.03.2014.
11. децембра 1938. године, одржани су последњи парламентарни избори у Краљевини Југославији. Председник владе Краљевине Југославије био је др Милан Стојадиновић, председник Југословенске радикалне заједнице. Током новембра 1938. године у сврху обележавања трогодишњице његове владе и за потребе предизборне кампање, снимљен је један десетоминутни филм. Основна идеја при снимању била је да се поређењем затеченог стања и резултата рада владе др Милана Стојадиновића истакне остварени напредак земље. У филму су приказани предизборни говори др Милана Стојадиновића у Петровграду и Неготину. Његови министри су говорили о постигнутим резултатима у развоју саобраћајне инфраструктуре, социјалне и здравствене заштите. Парламентарни избори из децембра 1938. године донели су победу листи др Милана Стојадиновића, али не и очекивану власт и још један премијерски мандат. Педесетак дана након избора морао је да поднесе оставку владе, замршене политичке прилике у земљи и на Балкану, одвеле су га у интернацију...
Трезор о Милану Кашанину - "Пронађене ствари" (Братислав Љубишић)
Објављено је 24.11.2013.
Пронађене ствари - гост у Студију III је Братислав Љубишић, историчар уметности, ликовни критичар, радио-драмски писац и уредник у Радио Београду. Међу десетинама радио драма из серије Звездани часови (човечанства), једна је посвећена и Милану Кашанину, у Београду 1945, непосредно пошто је склоњен са места управника Народног музеја. Четири троминутна инсерта из те драме премијерно емитоване 1992, коју је писао и режирао Љубишић, саслушана су у ТВ студију, у потпуној тишини, са пажњом целе ТВ екипе, а затим је аутор говорио о томе како се припремао за ово дело, каква је разлика између писања и режирања за радио и за телевизију, о серији Звездани часови....
- Учесници: Братислав Љубишић, саговорник Бојана Андрић
- Дежурна посада Студија III , сценограф Наташа Богдановић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Стојан Илић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 15.11.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију
Братислав Љубишић ПРОНАЂЕНЕ СТВАРИ - ЖИВОТ И ДЕЛО МИЛАНА КАШАНИНА
- Учесници: Братислав Љубишић, саговорник Бојана Андрић
- Дежурна посада Студија III , сценограф Наташа Богдановић, организатор Гордана Грдановић, редитељ Андреа Лазић, монтажер Стојан Илић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 15.11.2013, премијерно емитовање, Редакција за историографију
Братислав Љубишић ПРОНАЂЕНЕ СТВАРИ - ЖИВОТ И ДЕЛО МИЛАНА КАШАНИНА
Decivilizator 29.12.2016. - Milan Kašanin
Објављено је 03.06.2017.
Emisija o čoveku koji je jedno od najvećih imena naše istorije umetnosti, kustos, direktor i osnivač Muzeja kneza Pavla i Galerije fresaka u Beogradu, pripovedač, romansijer, esejista, književni kritičar, istoričar književnosti i likovni kritičar. Njegovo ime je Milan Kašanin...
Разговор о Милану Кашанину
Објављено је 28.04.2016.
Пред преко 50 пажљивих слушалаца 26. априла 2016. одржано је вече о Милану Кашанину у „Кући Ђуре Јакшића“ и представљена је књига Косте Димитријевића "Разговори са Миланом Кашанином".
О књизи су говорили Никола Маринковић, уредник у ИК Catena mundi, Марина Кашанин-Бојић, ћерка Милана Кашанина, Јана Алексић (Институт за књижевности и уметност) и аутор. Одломке из књиге читала је глумица Рада Ђуричин.
О књизи су говорили Никола Маринковић, уредник у ИК Catena mundi, Марина Кашанин-Бојић, ћерка Милана Кашанина, Јана Алексић (Институт за књижевности и уметност) и аутор. Одломке из књиге читала је глумица Рада Ђуричин.
Сусрети и писма Милана Кашанина (1975)
Објављено је 23.11.2013.
Милан Кашанин - књижевник, историчар уметности, есејиста, ликовни критичар, организатор Музеја кнеза Павла, директор Народног музеја од 1935. до 1944, први директор Галерије фресака (Бели Манастир, 21. фебруар 1895 - Београд, 22. новембар 1981). Милан Кашанин је између два рата сретао и упознао многе личности нашег уметничког живота, пријатељевао са њима и водио занимљиву коресподенцију. У овој емисији идући трагом преписке са Аницом Савић-Ребац, Исидором Секулић и Томом Росандићем, Милан Кашанин прича о сусретима са њима, о њиховом делу и времену њихових познанстава.
- Учесник: Милан Кашанин
- Сценарио Феликс Пашић, музички сарадник Ивана Стефановић, филмски сниматељ Љубомир Ивковић, сниматељ звука Вуко Дабушко, монтажер Каћа Стефановић, редитељ Тибор Молдвај
- Премијерно емитовано 12.11.1975, Документарно-фељтонистичка редакција Другог програма, уредник Зора Кораћ
- Учесник: Милан Кашанин
- Сценарио Феликс Пашић, музички сарадник Ивана Стефановић, филмски сниматељ Љубомир Ивковић, сниматељ звука Вуко Дабушко, монтажер Каћа Стефановић, редитељ Тибор Молдвај
- Премијерно емитовано 12.11.1975, Документарно-фељтонистичка редакција Другог програма, уредник Зора Кораћ
уторак, 8. август 2017.
Koliko Srba su ubili komunisti? -Srpska raskršća
Објављено је 07.08.2017.
Koliko Srba su ubili komunisti? -Srpska raskršća
У деветој епизоди наше емисије гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју и са њим је водитељ Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 - 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији.
У деветој епизоди наше емисије гост је био историчар др Срђан Цветковић, виши научни сарадник са Института за савремену историју и са њим је водитељ Никола Јовић разговарао о комунистичкој репресији у Србији у периоду 1944 - 1991 , са акцентом на масовна убијања у револуционарном терору, Голи оток и остале логоре и затворе, диктатуру Јосипа Броза и политичку репресију према свима који су проглашавани за неподобне. Која је коначна цифра страдалих Срба од стране комуниста? Сазнајте у овој емисији.
Пријавите се на:
Постови (Atom)