ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ КОСМЕТА – ПОГЛЕД СА СТРАНЕ
Комнен Коља Сератлић, 16.2.2015.
(Аутор је дугогодишњи дипломата и члан УНС-а)
(Аутор је дугогодишњи дипломата и члан УНС-а)
Конзуларни послови имају велики значај у свим државама света, они су основ рада сваког добро уређеног МСП-а. Пре Нове ере на просторима старе Кине су настали први корени дипломатије. То су уствари били конзуларни послови, јер су сукобљене стране слале своје изасланике да решавају бројне проблеме становништва након ратова и освајања туђих територија.
Кад год сам писао о конзуларним пословима, а писао сам у разним листовима, часописима, порталима, говорио на ТВ каналима, цитирао сам француске министре иностраних послова који су у својим инаугуралним говорима наглашавали: „Посебно ћу се бавити конзуларним пословима који штите Французе расуте по свету и који проносе славу велике Француске“. У Ке д Орсеју елитни департман је конузуларни и у њему су најсикуснији дипломати (када погледате графичку шему Ке д Орсеја, тај департман је први иза министра).
У Југославији, СРЈ, ДЗСЦГ и на крају Србији, конзуларни послови су често стављани у други план, посебно у време првог ДОС-овог министра спољних послова, који је избацио на улицу 75 вице конзула, конзула, генералних конзула. Радило се о правим занатлијама који су годинама пекли тај занат у земљи и иностранству и који нису имали никакве везе са партијама и политиком. Потребно је најмање 30 година да се та служба обнови. Конзул мора познавати огромну материју конзуларне праксе, све конзуларне функције, мора не само штитити већ заштитити своје држављане на територији друге земље. За разлику од других дипломата, конзули морају знати језик (у Мађарској мађарски у Јапану јапански у Кини кинески и тако редом) и правну нормативу земље службовања.
Државе успоставе такве конзуларне односе, да свака од њих прихвата да органи оне друге државе могу на њеној територији, на основу Бечке конзуларне конвенције, билатералних конзуларних конвенција, законских норми једне и друге земље, обављати конзуларне функције. На молбу органа земље пријема, конзул се мора одазвати у било које време када се деси убиство, хапшење илегално пребеглих држављана, отпремање мртваца, крађе, туче и др. Други дипломатски послови из домена политике, економије, културе, науке, просвете, спорта су такође одговорни, захтевају професионалца, али су кудикамо лакши, зато многи дипломати беже од конзуларних послова.
Основна и најважнија конзуларна функција је држављанство које је трајна правна веза између грађанина и државе (конзуларних радњи и функција је више од 500, јер конзулати обављају радње многих државних институција, тако да држављанину дају све услуге као да је на територији своје земље). Сувишно је напоменути да је држављанство настало када и држава. Међутим, најважнија је та правна веза државе и грађанина, односно права и обавезе државе према појединцу и појединца према држави. Држављанство (регулисано законом) може престати одрицањем, може се стећи, може се одузети итд.
Да се вратимо теми: најприје поставља се основно питање, да ли су Шиптари на Космету држављани Србије, односно да ли су се одрекли српског држављанства када је проглашена држава Косово. Наравно, одговор је потврдан, Шиптари су се одрекли српског држављанства, престала је та правна веза (која за собом повлачи узајамне обавезе) између државе Србије и Шиптара.
Земље које су признале ту државу (више од стотину) морале су водити рачуна, пре одлуке о признању, који се све проблеми могу јавити признавањем квази државе. Њима, поготово великим западним силама, то и није важно, док се неки проблем не појави на њиховој територији. Мађарска, која је „нападнута“ избеглицама, односно држављанима државе Косово, с обзиром на то да је признала ту државу, требало би да са њом решава настале проблеме. Мађарска или било која друга земља која је признала државу Косово, нема право било шта да тражи од Србије.
На другој страни, Србија сходно Резолуцији 1244 ОУН, сматра Космет својом територијом и Шиптаре својим држављанима. Зато се сви становници Космета могу шетати и насељавати било где у Србији. Узмимо сада хипотетички да је Србија признала државу Косово, постојала би конвенција о конзуларним односима на основу које се регулишу сва питања, укључујући избеглице и илегалне прелазе. Не би се могло десити да Шиптари слободно допутују, и то аутобусима српског превозника, до границе са Мађарском. Узмимо, такође, хипотетички да су Шиптари до границе са Мађарском дошли илегално и илегално прешли у Мађарску – зашто би се Србија бавила тим проблемом када те избеглице нису њени држављани.
Међутим, Србија ће, како је изјавио господин Дачић, „учинити све што је у њеној моћи“, поставивши питање „шта да се учини с људима који су у Приштини легално добили шенгенске визе?“. Коме је ово питање поставио господин министар, који – к томе – није хтео или није смео да саопшти да су шенгенске визе издате на документима (пасошима) „државе Косово“. Када би то саопштио, морао би да каже, иако Србија није формално признала „државу Косово“, да се страни држављани легално шетају по његовој Србији.
Следећа реченица министра Дачића је за Риплија: „Ми ћемо спречавати илегалне миграције, али знате шта су илегалне миграције – то је кад неко незаконито прелази с једне територије на другу. А, шта ћемо кад они то раде на основу неких споразума или легално издатих виза? То нису илегалне миграције“. Немогуће је докучити шта је министар хтео да каже. Њему се све помешало у глави. Хајде да условно, иако није прецизан, прихватимо да нас је „научио“ шта су илегалне миграције. Да ли ова најезда избеглица из Космета спада у илегалне миграције, јер Дачић у својој генијалној дефиницији не наводи да су илегалне миграције прелази са туђе територије на туђу територију већ каже „са територије на територију“, што је апсурд. „А, шта ћемо кад они то раде на основу неких споразума или легално издатих виза? То нису илегалне миграције“. С обзиром на то да мој мозак није у стању да схвати наведено логицирање, јер су конзуларни послови прецизни као математика, поготово у сфери држављанства, морам се упитати ко су то „они“, о каквим се споразумима ради, ко је и с ким потписао те споразуме, министар је морао цитирати неке чланове тих споразума. Такође, министар није рекао ко је и на чијем документу издао визе. Многи новинари или нико од њих не познаје ту материју, да познају упитали би министра, које су стране амбасаде у Приштини издале шенгенске визе шиптарима и на чији докуменат.
Слично је у емисији „Један на један“ нешто неразговетно причао генерални секретар МСП-а, коме чувена водитељица, звезда Даница, није умела да поставља питања. Тог генералног секретара МСП-а поставио је Дачић без иједног дана дипломатско-конзуларног стажа. Генерални секретар у свим уређеним државама је човек који је провео у дипломатији 30 година, који иза себе има најмање 4 службовања у иностранству по 4 године, који говори неколико страних језика и који је оспособљен да стручно одговари на сва питања, посебно из домена конзуларно-правне материје.
Карактеристично је и неумесно понашање министра унутрашњих послова који са усхићењем ликује зато што су шиптари пожелели српски пасош. А ако су неки и пожелели, министар се не пита зашто. Тај министар нема право да им изда пасош, јер су се одрекли држављанства. Процедура поновног стицања држављанства је компликована, дуга и скупа (такса је неколико хиљада евра). Недопустиво је, такође, да се тај министар хвали како му Немци помажу у откривању избеглица. Ко је ту одлуку донео да Немци вршљају и по остатку Србије када већ годинама њихова војничка чизма гази по српском Космету.
Нажалост, Срби имају кратко памћење. Све што је било и што је више од 40 година важно и ружно у Србији, везано је за Космет. Поред симулирања тровања, „егзодуса“ шиптара, разних „рачкова“, због чега смо бомбардовани, сада се јављају чланкописци који плачу над несрећом избеглица, оправдавају бежање са Космета и за то подједнако окривљују Приштину и Београд, лицемерје Запада и Србије. Тако један чланкописац, након што је описао лицемерје Европе, каже: „Ништа мање лицемерна није ни српска власт, која шаље стотине полицајаца да штите границу Европске уније од својих сопствених грађана“. Очито је да је овај чланкописац табула раза (tabula rasa) када се ради о Шиптарима. Само да је прочитао упозорење великог Француза А. Малроа пре више од 30 година, имао би неки други поглед. Још један познати аналитик, односно једини српски патриота који је имао част да недавно доручкује са Обамом, сматра да ће „Талас избеглица са Космета највише штетити Приштини“, додавши „иза тог таласа стоје економски разлози“. А, онда генијално закључује, чак тврди „да се европско јавно мњење окреће против њих“ и додаје „да би требало да се запитају (не наводи ко да се запита, да ли Империја, Енглеска, Немачка, Ватикан, ко, прим. ККС), зар је требало овима помагати да створе некакву своју квази државу, када не могу било шта да ураде“ („О темпора о морес“).
Иако ни овом приликом нећу избећи приговор да заступам теорију завере, јер сматрам да најезда избеглица из Космета није случајна баш ових дана. То је једна велика подвала Србији, или како се каже у народу: „Нешто се велико иза брега ваља“.
Зашто те најезде није било пре пет, четири, три, године када је политичко, економско, морално, културно стање на Космету било исто или горе? Сви Шиптари који се докопају Европе и зараде новац, вратиће се једнога дана управо у ту Војводину. Куповаће имања, куће, станове, фирме.
Ко у њихово име и за њихове наркопаре већ годинама купује у Војводини хиљаде хектара земље? И сада многи долазе у Врање (посебно труднице да се породе), Ниш, Београд, купују станове, не питајући за цену. Такође, подвала је што пролазе кроз унесрећену Србију.
Зашто са пасошима „државе Косово“ и шенгенским визама, о којима сведочи Дачић, не путују легално авионима из Приштине, Тиране, Подгорице, Софије у срећни западни свет, зашто илегално не прелазе у Црну Гору, а затим у Јевропски рај Хрватску, или преко друга два раја – Бугарске и Румуније?
Питања је превише, на њих не могу одговорити неуки политичари или дипломати са неколико месеци дипломатског стажа.
Господо, другови, поштена и непоштена интелигенцијо, призовите се памети. Зар не видите да Западна Европа и Империја сматрају да је Србија погодна за грађански рат и не само Србија већ и цели Балкан. Тај Запад, који се увалио у украјинску фашистичку каљугу, мора отворити ново жариште. Посебно је Империја у тешком економском и моралном стању. Личи на бика који се отргнуо, након што је ударен маљем међу рогове. Империја ће протутњати Балкaном и оставити иза себе пустош, крв, сузе.
Нема коментара:
Постави коментар