ЗБОГОМ, КВОЧКО!

ЗБОГОМ, КВОЧКО!
Бивше "Старе новине", БУРГИЈЕ.(Не више - "коло,коло, наоколо", нити ђипање у Врзином колу! Збогом, Квочко, расквоцана заблудо!

Укупно приказа странице

понедељак, 23. фебруар 2015.

АВРАМОВА ЦУРА / Драган Борисављевић




Аврама Вељковића
Могао си да нађеш
Само у кафани
У по дана
И у пола ноћи
И у шуми у лову са керовима
Са којима је сам причао нешто
Почесто што нико разумео није
Волео је он и да попије
А да се не напије
И да баци карту
Која ће да добије
И да то одмах
Подели са друштвом
И да кући
Никад
Ништа
Не донесе
Ни из кафане
А ни из лова
Почесто
Како су она деца
Онолика
Расла
Сам Бог зна
Крај шанка
Њега и рат затече
И ни Немци ни Бугари
Не питаше га ништа
Са овима нашима
Како их је звао
Причао је приче велике
Он на српском
Они на бугарском
Свеједно
Разумели су се добро
И пили
И картали се
Непрестано
И кад се тако
Здружише
Пита њега један Бугарин
Официр
Црн као угаљ
А наочит и млад
Има ли у овом селу његовом
Нека цура за провод
Он би се рече
И оженио њоме
Ако се покаже у оним работама
И лепа да је
Има има
Рече Аврам
Код моје куће
Најпре да је видиш
И ако ти се допадне
Да род постанемо
Ми Словени
Треба да се волимо
А не да ратујемо
И тако му одржа он
Предавање о братству
А кад се официр сложи
Да види ту цуру
Изађе Аврам пред кафану
И звизну у прсте неколико пута
Па повика
Цура Цура Цура
И непостоја много
А ето ти
Керуше његове
Све са ланцем
Који искида на позив газде свога
Види
Рече Аврам
Лепотица права
Са ђерданом око врата
Официр намах пиштољ потеже
И усред уста Аврамова упери
И повуче ороз
Ал нехте
Да опали
И баци официр пиштољ
И шапку
И еполете
И покида сабљом
И блузу и кошуљу
И показа груди
Голе
И јаке
И широке
И клече
Молећи Аврама
Да узме сабљу
И да га распори
Е да би срамоту официрску
Тако сасек'о
Ал Аврам му предложи
Боље рече
Узми ти и пиштољ и сабљу
И шапку и блузу
И иди доле до реке Топлице
И баци све то
Па ако се и ти у воду не бациш
За њима
Дођи
Даћу ти одело
Старо и сукнено
Сељачко
И тако ћеш лакше
До Бугарске да дођеш
Па кад се све ово
Лудило оконча
Врати се као човек
Имам заиста
Пет кћери
Која од које
Лепша
И све су
За удају дорасле
И тако и би
И дође официр
И доведе још другова
И одведоше све кћери Аврамове
Ал после
Пуче братство
И са Русима
И са Бугарима
И не појавише се више
Кћери Аврамове
Ни зетови
Ни унуци
Ни праунуци
Нико
И Аврам је возове чекао
Све док су га ноге држале
И у кафану више свраћао није
И кад изгуби сваки наду
На кућни праг
Сам самцит седе
И остаде тако пред кућом
Све док се
И она
И он
Не урушише
    = извор: из последње штампане књ. песника