БУРГИЈЕ

БУРГИЈЕ
Бивше "Старе новине". (Посвећене Мики Аласу и Дружини "Суз") - Или ТРИ ЈЕДНООКА КУПУСОВА ЛИСТА СА ПУНИМ УСТИМА ПУЦВАЛА!! ... - Прелиставање штампаних медија. - "Купусов лист" (бр.1) , ср. у боји, црвеној, наравно, латиницом и ћир. "Купусов лист" (бр.2) , знате већ о коме је реч - традиција, ИН МЕМОРИАМ - ни то није сасвим тачно, чак ни хороскоп који пише неки крипто јеврејин - врач погађач,"Купусов лист" (бр.3) - онај тобож демократски, који финансира "Сереш" (како каже један социјалист са говорном маном) - тамо тек постаје очигледнија потврда да је ЛАЖ МЕЂУ СРБИМА пустила дубоко корење.Па и ви, на фејсбуку, заобилазите око истине као киша око знате већ ког града...

Укупно приказа странице

субота, 25. новембар 2017.

Семнадцать мгновений весны - Седамнаест тренутака пролећа (1973) 1/12 ср...


У току 40 година на екранима! 11. августа 1973. године совјетска ТВ почела је
да демонстрира играни филм «17 тренутака у пролеће». То је серија са
више епизода, посвећена руском Џејмсу Бонду – совјетском резиденту, који
се усадио у политичку обавештајну службу Немачке – пуковнику Исајеву,
који је постао штандартенфирер СС Штирлиц. Совјетски гледаоци су
заволели тај филм одмах и заувек. Чак и данас га демонстрирају неколико
пута годишње – те публика гледа, не одвајајући се од екрана!
Акције филма се дешавају у Немачкој последњих месеци
Другог светског рата. Штандартенфирер СС Штирлиц испуњава задатак
Москве, раскринкавајући сепаратне преговоре фашиста с Американцима…
Када Штирлиц иде улицама Берлина, улице Москве су празне. Ту је реченицу
написао у августу 1973. године један од страних дописника, причајући о
сензационалном реаговању гледалаца на тај филм редитеља Татјане
Лиознове. Он није преувеличао. Филм је одмах постао чувен. Ажиотажа је
била толико велика да су 3 месеца после премијере филм поново показали
на ТВ. Људи су гледали као зачарани, нису могли а да не гледају.
Нисам могла а да не снимам. То је био сценарио, за који сам била спремна да
умрем. Када сам прочитала роман Јулијана Семенова 17 тренутака у
пролеће, одмах сам схватила да желим да снимим тај филм!, - сећала се
касније Татјана Лиознова. Прво, то је била ратна тема, блиска срцу
редитеља: њен је отац погинуо на фронту у време Другог светског рата.
Друго, Лиознову је очарао лик главног јунака – обавештајца екстра-класе,
човека, који деценијама живи ван отаџбине.
опширније: Глас Русије

Нема коментара:

Постави коментар