У
току 40 година на екранима! 11. августа
1973. године совјетска ТВ почела је
да демонстрира играни филм «17 тренутака у пролеће». То је серија са
више епизода, посвећена руском Џејмсу Бонду – совјетском резиденту, који
се усадио у политичку обавештајну службу Немачке – пуковнику Исајеву,
који је постао штандартенфирер СС Штирлиц. Совјетски гледаоци су
заволели тај филм одмах и заувек. Чак и данас га демонстрирају неколико
пута годишње – те публика гледа, не одвајајући се од екрана!
да демонстрира играни филм «17 тренутака у пролеће». То је серија са
више епизода, посвећена руском Џејмсу Бонду – совјетском резиденту, који
се усадио у политичку обавештајну службу Немачке – пуковнику Исајеву,
који је постао штандартенфирер СС Штирлиц. Совјетски гледаоци су
заволели тај филм одмах и заувек. Чак и данас га демонстрирају неколико
пута годишње – те публика гледа, не одвајајући се од екрана!
Акције филма
се дешавају у Немачкој последњих месеци
Другог светског рата. Штандартенфирер СС Штирлиц испуњава задатак
Москве, раскринкавајући сепаратне преговоре фашиста с Американцима…
Другог светског рата. Штандартенфирер СС Штирлиц испуњава задатак
Москве, раскринкавајући сепаратне преговоре фашиста с Американцима…
Када Штирлиц
иде улицама Берлина, улице Москве су
празне. Ту је реченицу
написао у августу 1973. године један од страних дописника, причајући о
сензационалном реаговању гледалаца на тај филм редитеља Татјане
Лиознове. Он није преувеличао. Филм је одмах постао чувен. Ажиотажа је
била толико велика да су 3 месеца после премијере филм поново показали
на ТВ. Људи су гледали као зачарани, нису могли а да не гледају.
написао у августу 1973. године један од страних дописника, причајући о
сензационалном реаговању гледалаца на тај филм редитеља Татјане
Лиознове. Он није преувеличао. Филм је одмах постао чувен. Ажиотажа је
била толико велика да су 3 месеца после премијере филм поново показали
на ТВ. Људи су гледали као зачарани, нису могли а да не гледају.
Нисам могла а да не снимам. То је био
сценарио, за који сам била спремна да
умрем. Када сам прочитала роман Јулијана Семенова 17 тренутака у
пролеће, одмах сам схватила да желим да снимим тај филм!, - сећала се
касније Татјана Лиознова. Прво, то је била ратна тема, блиска срцу
редитеља: њен је отац погинуо на фронту у време Другог светског рата.
Друго, Лиознову је очарао лик главног јунака – обавештајца екстра-класе,
човека, који деценијама живи ван отаџбине.
опширније: Глас Русије
умрем. Када сам прочитала роман Јулијана Семенова 17 тренутака у
пролеће, одмах сам схватила да желим да снимим тај филм!, - сећала се
касније Татјана Лиознова. Прво, то је била ратна тема, блиска срцу
редитеља: њен је отац погинуо на фронту у време Другог светског рата.
Друго, Лиознову је очарао лик главног јунака – обавештајца екстра-класе,
човека, који деценијама живи ван отаџбине.
опширније: Глас Русије
Нема коментара:
Постави коментар